Romkinje pripadaju višestruko marginalizovanim grupama žena, kao zarobljenice romske tradicije i običaja. U socijalnoj zajednici je diskriminisana na osnovu nacionalnosti i pola, izložena je predrasudama i stereotipima, što doprinosi nedostatku obrazovanja, nedostatku informacija i tako predstavlja najugroženiju kategoriju građanki Niša. Kao žrtva porodičnog i partnerskog nasilja izgubila je samopouzdanje i poverenje u institucije i zbog toga je u još težem položaju od ostalih žena koje su evidentirane kao nezaposlene pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Žene iz većinskog stanovništva koje su žrtve porodičnog i partnerskog nasilja dele istu sudbinu sa njima. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na nivou Srbije nalazi se oko 27.000 pripadnika romske nacionalne manjine, od čega 11.000 žena, dok s druge strane u Srbiji živi 100.000 Roma radne dobi, od čega 50 % su žene koje nisu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. 90% Roma nema zaposlenog člana porodice koji je stalno zaposlen, a to ih stalno gura u začarani krug siromaštva. Iako je država uvela pozitivne mere zapošljavanja, u prethodne 3 godine samo 94 Roma i 46 Romkinja je to iskoristilo i započelo sopstveni biznis. Od 10 romskih žena u regionu, njih 9 nema posao. Što se tiče ostalih mehanizama, programi NSZ za Rome postižu relativno skroman uspeh, jer zaposleni u NSZ ne poznaju kulturu i tradiciju Roma. Prema anketiranim savetnicima NSZ, Romi obično nisu aktivni tražioci posla, a njihova evidencija u NSZ preduslov je za primanje finansijske socijalne pomoći, što je predrasuda za njih. Istraživanje pokazuje da su, s jedne strane, ključni problemi u radu NSZ sa Romima sistemski problemi s kojima se ova grupa korisnika suočava: nedostatak obrazovanja, dugoročno isključenje sa tržišta rada, predrasude i diskriminacija poslodavaca prema njima. S druge strane, problem je loša ponuda za posao i nedovoljni NSZ programi za Rome sa ili bez osnovnog obrazovanja. Teška situacija Romkinja dodatno je ugrožena trenutnom situacijom izazvanom pandemijom COVID-19 i vanrednim stanjem. Posledice vanrednog stanja u svim zemljama izazvaće ekonomske krize koje će zahtevati dodatnu humanitarnu pomoć izuzetno siromašnim Romkinjama, kako bi se bar malo ublažila nadolazeća kriza i kako bi one dobile podršku u ovom periodu.

Ciljna grupa projekta „Da pravo na rad ne bude prazna priča“ uključuje dve grupe direktnih korisnika. Prvu grupu čini 100 žena sa teritorije Nišavskog okruga – grada Niša i opština Aleksinac, Doljevac, Merošina i gradskih opština Medijana, Pantelej, Crveni krst, Palilula i Niška Banja, koje će biti osnažene kroz informativne edukativne radionice u realizaciji trenerica Osvita i korišćenje usluga Info pulta direktno u kancelariji ili preko novootvorene informativne fb stranice, radi podrške zapošljavanju (pisanje CV-a, poslovnog plana, prateće dokumentacije za zapošljavanje, deljenje informacije o ponudama za poslodavce i slobodnim radnim mestima u NSZ, povezivanje sa poslodavcima…) Drugu grupu čini 30 žena, izabranih iz prve grupe od 100 žena, od kojih su 10 žene iz većinskog stanovništva i 20 romskih žena iz teže zapošljive kategorije, uzrasta 18-45 godina. Kriterijumi za selekciju korisnica su: motivacija da prođu kroz ceo program i istraju u naporima da pronađu posao, ekonomski zavisne od partnera, bez kvalifikacija za bilo koje zaposlenje. Romkinje su žene koje žive u tri romska naselja u Nišu, a pripadnici većinskog stanovništva su žene iz ruralnih i urbanih područja koje su se već obratile SOS liniji za podršku.

Iako postoje relevantni dokumenti za povećanje zapošljivosti žena, ne postoji efikasna primena zakonodavstva EU i UN o ravnopravnosti polova i Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016-2020, kao ni preporuka Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Na lokalnom i nacionalnom nivou ne postoje mere i aktivnosti koje imaju za cilj ekonomsko osnaživanje žena sa iskustvom nasilja.

Stavljanjem ženskih prava u središte svih naših aktivnosti kojima se osigurava ispunjavanje rodne ravnopravnosti i obaveza rodnog integrisanja, ovaj projekat podržava nacionalne prioritete i napore. Gradimo efikasna partnerstva sa civilnim društvom i drugim relevantnim akterima, u skladu sa Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost, sa specifičnim ciljem 2.3. Poboljšati ekonomski status i tržište rada žena, sa posebnim fokusom na multidiskriminisane i ranjive grupe žena (žene sa invaliditetom, žene starije od 45 godina, žene sa decom sa invaliditetom, seoske žene itd.), koje nisu bile do sada primenjivane u praksi.

Ovaj program pruža priliku za podsticanje osnaživanja romskih žena i devojaka, kao i žena iz većinskog stanovništva sa iskustvom nasilja, da razviju veštine i kompetencije za aktivno učešće na tržištu rada. Jedan od ciljeva ovog programa je pružanje motivacije kroz bolji pristup informacijama o njihovim pravima, zakonodavstvu i postojećim mogućnostima zapošljavanja i razvoju veština.

Očekivani rezultati:

1. Povećan nivo znanja Romkinja I žena sa iskustvom nasilja o ženskim ljudskim pravima – pravu na rad I mogućnostima zaposlenja
2. Stvoreni su uslovi za veću zapošljivost žena iz višestruko marginalizovanih grupa
3. Povećana svest žena o mogućnostima zaposlenja
4. Kreirani su uslovi za povezivanje korisnica projekta i poslodavaca
5. Podrška Romkinjama kroz distribuciju humanitarne pomoći kao način za prevazilaženje posledica COVID-a 19

Ovaj program je podržan od UN Women-a u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, uz finansijsku podršku Evropske unije.