KO PRUŽA PODRŠKU ŽRTVAMA I SVEDOCIMA

Žrtve i svedoci zločina imaju pravo na pomoć i podršku i to je obaveza ne samo države, nego i čitavog društva. U životu, međutim, problemi žrtava neretko se nastavljaju i posle samog krivičnog dela. Zbog toga je važno uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema podrške žrtvama i svedocima, ali i informisanje o već POSTOJEĆOJ PODRŠCI I POMOĆI.

Spektar relevantnih institucija i ustanova koje treba da budu uključene u pružanje podrške žrtvama i svedocima je veliki, ali su ključni nosioci aktivnosti pravosudni i drugi državni organi i institucije, kao i organizacije civilnog društva.

Policija

Policija ima zadatak da štiti i unapređuje bezbednost građana i imovine, poštujući Ustavom zajemčena ljudska i manjinska prava i slobode i druge zaštićene vrednosti u demokratskom društvu.

Policija je najčešće prva instuticija kojoj se obraćaju žrtve i svedoci krivičnih dela i kao takva ima dodatnu odgovornost da poznaje i poštuje prava žrtava (oštećenih). Postupajući nepristrasno, saosećajno i stručno, ona ima obavezu da žrtve i svedoke informiše o pravima koje imaju i da ih u skladu sa tim uputi na specijalizovane službe, institucije i organizacije koje pružaju podršku žrtvama i svedocima, a deluju u oblasti zdravstva, tužilaštava, sudova, centara za socijalni rad, lokalne samouprave i nevladinih organizacija.

Policiji se u svakom trenutku možete obratiti pozivajući broj 192, ili u slučaju porodičnog nasilja i poseban SOS telefon 0800100600.

Tužilaštvo

Službe informisanja i podrške žrtvama postoje u svim višim javnim tužilaštvima u Srbiji, Tužilaštvu za organizovani kriminal, Tužilaštvu za ratne zločine i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Smisao njihovog postojanja je da se u prvi plan stave oštećena lica, odnosno žrtve krivičnog dela i da im se pruže informacije i logistička podrška, da im se olakša učešće u postupku i da se spreči sekundarna viktimizacija. Zadatak zaposlenih u ovim Službama je da deluju sa integritetom, nepristrasnošću i poverljivošću.

Uloga ovih službi izuzetno je značajna naročito u fazi istrage. Svakoj žrtvi i svedoku treba da bude pružena mogućnost da izrazi svoje potrebe, zabrinutost i očekivanja. Žrtve i svedoci od ovih Službi treba da dobiju informacije o pravima i ulozi žrtava/oštećenih u postupku (uključujući i objašnjenja pravne terminologije) i da po potrebi budu upućeni na druge institucije i ustanove koje mogu da im pruže podršku, uključujući i privremeni smeštaj u sigurnim kućama.

Tužioci treba da vode računa o tome da žrtve i svedoci tokom istrage i suđenja ne budu izloženi psihološkim traumama i ponovljenoj (sekundarnoj) viktimizaciji.

Ukoliko žrtva ili svedok strahuje za svoju bezbednost zaposleni u Službama podrške u tužilaštvima će ih uputiti na razgovor sa zamenikom javnog tužioca, koji će preduzeti dalje korake radi dobijanja mera zaštite.
Žrtvama i svedocima mogu da budu obezbeđeni i pratnja i posebne mere prilikom dolaska u zgradu tužilaštva i suda, jer ove Službe sarađuju sa pravosudnom stražom.

Sudovi

Službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima uspostavljene su u svih 25 viših sudova širom zemlje.

Cilj ove Službe je da obezbedi emocionalnu i logističku pomoć i podršku svedocima i oštećenima pre, za vreme i posle njihovog svedočenja.

Služba za pomoć i podršku koja je osnovana pri višem sudu može pružati podršku u postupcima koji se vode pred nižim sudom.

Služba za pomoć i podršku svedocima i oštećenima svoje poslove obavlja neposredno i angažovanjem obučenih volontera.

Pomoć i podršku žrtvama/svedocima obezbeđuje se davanjem informacija o pravima žrtava, pravnoj terminologiji i drugim relevantnim pravnim informacijama vezanim za postupak (objašnjenje uloga u krivičnom postupku, načina na koji se postavljaju pitanja pred sudom, naplati troškova dolaska i sl). Službe daju i sve pravne informacije u vezi sa svedočenjem, uključujući i one o organizaciji saslušanja svedoka i oštećenog u posebnoj prostoriji uz prenos zvuka i slike bez prisustva stranaka i učesnika krivičnog postupka.

Sa zaposlenima u Službi oštećeni i svedoci ne mogu da razgovaraju o sadržini iskaza niti mogu da dobiju pravne savete koji se tiču samog svedočenja, osim opštih pravnih informacija o postupku pred sudom.

Postupajući sudija procenjuje kojim svedocima je potrebno pružiti pomoć i podršku kroz rad ove Službe, a zapisničar ili sudijski pomoćnik, o takvim uredno pozvanim svedocima, dostavlja Službi pisano obaveštenje. Ovo obaveštenje Služba dobija u formi dopisa koji treba da sadrži podatke o terminu zakazanog saslušanja, broju predmeta sa redosledom njihovog ispitivanja i sa obaveštenjem o tome da li je predviđeno suočavanje svedoka, da li su svedoku dodeljene mere zaštite kao i opšte podatke o svedoku. U cilju blagovremenog prosleđivanja informacija svedocima, zapisničari informišu Službu i o svim promenama u vezi suđenja koje mogu imati veze sa svedocima (odlaganje saslušanja, promena termina, promena sudnice u kojoj će biti saslušanje i sl.).

Služba blagovremeno obaveštava postupajućeg sudiju o bolesti svedoka, sprečenosti dolaska u sud, potrebi za pratiocem i drugim značajnim informacijama, o zahtevu svedoka za dodeljivanjem procesnih mera zaštite, stanju svedoka ( uznemirenost, agresivnost, strah, zdravstveno stanje svedoka), postojanju pretnje pre i nakon svedočenja kao i preduzetim radnjama od strane Službe.

Zaposleni koji obavljaju poslove u Službi ne mogu se ispitivati u svojstvu svedoka na sudu u konkretnom predmetu u vezi svog rada sa svedocima

Centri za socijalni rad

Sprečavanje nasilja i pružanje pomoći žrtvama nasilja je jedan od glavnih ciljeva razvoja socijalne zaštite u Srbiji. Centri za socijalni rad imaju niz ovlašćenja i mehanizama kojima mogu da pruže podršku žrtvama i svedocima, a svakako da ih informišu o njihovim pravima, da iniciraju koordiniranu akciju nadležnih organa, da daju preporuke za izricanje mera zaštite i da im obezbede specijalizovanu podršku, uključujući i smeštanje u sigurne kuće.

Sigurne kuće i prihvatilišta za žrtve nasilja postoje pri određenom broju centara za socijalni rad, a centri u pogledu obezbeđivanja bezbednog smeštaja sarađuju i sa nevladinim organizacijama.

U okviru sistema socijalne zaštite od 2012. godine je i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, koji obavlja poslove procene stanja, potreba, snaga i rizika žrtava trgovine ljudima, vrši poslove identifikacije i obezbeđuje pomoć i podršku žrtvama trgovine ljudima, u cilju njihovog oporavka i reintegracije. Za prijavu sumnje na trgovinu ljudima Centar je otvorio i telefon: +381 (0)63 610 590.

Zdravstvene ustanove

Zdravstvene ustanove imaju obavezu da žrtvama nasilja pruže adekvatnu medicinsku pomoć, negu i zbrinjavanje. Zdravstveni radnici su u obavezi da obave i inicijalnu procenu rizika i da postupaju u skladu sa njom. Po službenoj dužnosti zdravstveni radnici su u obavezi da slučajeve nasilja prijave policiji ili tužilaštvu.

Nevladine organizacije

Nevladine organizacije (organizacije civilnog društva) pružaju pomoć i podršku žrtvama krivičnih dela bez obzira da li se vodi sudski postupak, a ukoliko se vodi i tokom sudskog postupka i van njega. Neke nevladine organizacije pružaju svim žrtvama svih krivičnih dela, a neke su specijalizovane za pružanje podrške određenim grupama žrtava krivičnih dela (najčešće posebno osetljivim i marginalizovanim grupama).

Najčešći vidovi pomoći i podrške koju pružaju nevladine organizacije su: informacije, emocionalna podrška i savetovanje, upućivanje na relevantne specijalističke organizacije za podršku žrtvama i uspostavljanje kontakta sa drugim institucijama.

Određene nevladine organizacije pružaju i specijalističke usluge kao što su pravna pomoć i podrška (priprema za suđenje, odlazak na sud i podrška tokom postupka), psihološka podrška i psihoterapija, a jedan broj njih obezbeđuje i smeštaj za žrtve (posebno za žene i decu žrtve nasilja).

Ako se nasilje trenutno dešava

PRVO mislite na svoju BEZBEDNOST!
Sklonite se iz stana/kuće.
Pozovite policiju sa bezbednog mesta.

Kada pozovete policiju da prijavite nasilje u porodici

Treba da navedete:

• svoje ime i prezime, ime i prezime nasilnika,
• adresu gde se nasilje desilo,
• kako/šta se desilo, da li je bilo pretnje ili upotrebe oružja ili oruđa,
• druge pretnje,
• povrede,
• da li ima svedoka,
• strah za svoju bezbednost i bezbednost ostalih (deca, članovi porodice..),
• da li ste ranije pozivali policiju zabog nasilja u porodici,
• da li su izricane mere zaštite ili druge sudske mere,
• da li se vodi neki sudski postupak (razvod, poveravanje dece, imovinski spor)

Policija treba da uputi patrolu na lice mesta.
Brinite o svojoj bezbednosti!

Postupanje policijske patrole na licu mesta

Policija će vas pitati:

• o događaju nasilja (aktuelnom), bez prisustva nasilnika; pitaće da li je ranije bilo nasilja i kakvog,
• uzeće izjavu od nasilnika i od ostalih prisutnih,
• opisaće ili snimiti povrede i prostor u kome se nasilje dešava,
• ako je neophodno, pozvaće hitnu pomoć ili će ponuditi da vas preveze do zdravstvene ustanove, ili će vas uputiti da sami odete, i da dobijete lekarski izveštaj (ne lekarsko uverenje)
• ako postoje sumnje da je nasilnik mentalno bolestan ili pod dejstvom alkohola ili droga, prevešće ga u zdravstvenu ustanovu,
• obaviće pretres kuće i oduzeti oružje,
• u slučaju da je nužno da vas izmeste iz kuće/stana, pozvaće nadležni centar za socijalni rad ili „sigurnu kuću“.

NOVO: Policija na licu mesta je dužna da odmah obavesti nadležnog policijskog službenika o svakom nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti da se nasilje desi (čl. 14). Ako to ne uradi – policijski službenici krše Zakon!
Ovaj Zakon definiše NASILJE U PORODICI kao „akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja“ (čl.3, st.3).
Ovaj Zakon definiše da postoji NEPOSREDNA OPASNOST od nasilja u porodici „kada iz ponašanja mogućeg učinioca i drugih okolnosti proizlazi da je on spreman da u vremenu koje neposredno predstoji po prvi put učini ili ponovi nasilje u porodici“ (čl.3, st.2).
To znači da akt nasilja nije morao da bude izvršen. Ako se zaključi da postoji spremnost mogućeg učinioca da izvrši nasilje ili ponovi ranije, postoji neposredna opasnost od nasilja.

Ako se nasilje trenutno dešava

Šta će biti nakon intervencije policijske patrole – akcije nadležnog policijskog službenika
NOVO: Policijska patrola ima pravo da sama ili na zahtev nadležnog policijskog službenika, DOVEDE mogućeg učinioca nasilja u policijsku stanicu, radi vođenja postupka (čl. 14).
NOVO: Učinilac nasilja će biti ZADRŽAN 8 sati u policijskoj stanici (čl.14.), gde će dati izjavu (u svojstvu mogućeg ućinioca), biće prikupljene sve potrebne informacije i procenjen rizik neposredne opasnosti od nasilja (čl. 15).
Ako nasilnik nije doveden u policijsku stanicu (jer nije zatečen na licu mesta, ili je procenjeno da ga ne treba dovesti) procena rizika počinje odmah po prijemu informacija o nasilja.
Možda će vas u tom periodu pozvati nadležni policijski službenik (ne onaj koji je bio na intervenciji, već specijalizovani), da obavi razgovor sa vama (čl.15.)
NOVO: Nadležni policijski službenik će proceniti RIZIK NEPOSREDNE OPASNOSTI OD NASILJA U PORODICI (čl.15. i 16.) – što znači da mora da proveri sledeće činjenice:

• da li je učinilac nasilja spreman da u vremenu koje neposredno predstoji po prvi put učini ili ponovi nasilje u porodici
• da li preti ubistvom ili samoubistvom ili
• poseduje oružje ili
• postoji sumnja na mentalnu bolest ili zloupotrebu psihoaktivne supstance ili
• postoji sukob oko starateljstva nad detetom (decom) ili oko održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji je mogući učinilac ili
• učinilac već ima izrečenu meru zaštite od nasilja u porodici (parnični postupak) (kada počne primena Zakona proveravaće se i da li ima hitnu meru ili produženu hitnu meru)
• da li vi imate strah i da li procenjujete da će se nasilje ponoviti ili nastaviti.

NOVO: Nadležni policijski službenik može u bilo kojem od ovih slučajeva izreći učiniocu nasilja pismeno naređenje o HITNOJ MERI.

Vi se ne izjašnjavate o ovoj meri! Izricanje mere ne zavisi od vaše prijave, saglasnosti, ili vaše izjave da hitna mera nije potrebna. Na ovaj način država pokazuje da ne toleriše nikakvo nasilje, odnosno da namerava da spreči da nasilje postane teško!
Kada nadležni policijski službenik izda naređenje o hitnoj meri, to znači da može narediti da se u narednih 48 sati:

• učinilac nasilja privremeno udalji iz stana/kuće,
• da mu se privremeno zabranjuje da kontaktira žrtvu i da joj prilazi (čl. 17).

Ako živite u istom stanu/kući sa učiniocem nasilja, izriču se obe mere. Ako živite na različitim adresama, biće izrečena samo mera zabrane komunikacije i prilaženja.
Policijski službenik će vas obavestiti (pozvati telefonom) o tome da li je izdato naređenje o hitnim merama i do kada važi.
I ako učinilac nasilja odbije da primi naređenje – hitne mere važe narednih 48 sati.
Na naređenje policije o hitnim merana nema žalbe.
I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti!
Vi najbolje znate šta je u stanju da uradi učinilac kada dobije naređenje. Preduzmite sve mere sigurnosti da izbegnete da vas učinilac povredi, ukoliko prekrši naređenje.

Šta će biti kada istekne policijsko naređenje – produženje hitne mere

Nadležni policijski službenik je dužan da obavesti javnog tužioca o naređenju za hitne mere.
NOVO: Javni tužilac može predložiti produženje hitne mere na još 30 dana. Ako donese takvu odluku, mora dostaviti sudu predlog u roku od 24 sata (čl.18).
NOVO: Sud odlučuje o predlogu u roku od 24 sata, bez prisustva učinioca (samo na osnovu dostavljene dokumentacije) (čl.19). Sud može odlučiti da produži ili da ne produži hitne mere.
O odluci suda ćete biti obavešteni od strane policije.
Učinilac nasilja ima pravo žalbe na odluku suda u roku od 3 dana. O žalbi odlučuje viši sud u roku od 12 sati od prijema žalbe. Na odluku suda može da se žali i tužilac (čl.20).
Hitne mere i produžene hitne mere mogu biti izrečene i u odnosu na decu.
Ukoliko se učinilac ne javi policiji nakon 48 sati, odnosno ne primi rešenje o produženju hitnih mera, mere imaju dejstvo.
I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti!
Preduzmite sve mere sigurnosti da izbegnete da vas učinilac povredi, ukoliko prekrši mere.

Šta ako učinilac nasilja prekrši hitnu meru

Ako učinilac nasilja prekrši hitnu meru (48h) ili produženu hitnu meru (30 dana) to treba prijaviti policiji.
NOVO: Policija će podneti prekršajnu prijavu, a prekršajni sud (može) u skraćenom postupku kazniti učinioca kaznom zatvora do 60 dana (čl.36).
Važno je da imate dokaze o kršenju mere, jer policija i sud neće moći da postupaju bez njih. Dokazi su poruke i pozivi dobijeni na bilo koji način, prilaženje ili vraćanje u kuću/stan, ukoliko to možete da dokumentujete, imate svedoke.
U periodu trajanja hitnih ili produženih hitnih mera vi ne treba da zovete, šaljete poruke, pozivate učinioca da se vrati u stan/kuću. Čak i ako vas on navede na to, učinilac ne sme da prekrši meru – jer su one izrečene njemu, ne vama!
Ukoliko učinilac krši meru prvo brinite o svojoj bezbednosti – sklonite se na sigurno mesto!
Ukoliko vas učinilac nasilja fizički napadne kršeći meru, on nije samo prekršio meru, već je učinio novo delo nasilja u porodici, za koje može da odgovara i u krivičnom postupku.

Šta nakon hitne ili produžene hitne mere – razmatranje slučaja nasilja na sastanku za koordinaciju i saradnju

Bez obzira na to da li su donete hitne mere (48h) ili produžene mere (još 30 dana) svaki prijavljeni slučaj nasilja u porodici se razmatra na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju, koju čine predstavnik tužilaštva, policije i centra za socijalni rad (čl.25. i 26.).
NOVO: Na sastanku se planiraju mere zaštite i podrške koje odgovaraju vašoj situaciji.
Možete biti pozvani da prisustvujete sastanku grupe kada se razmatra vaš slučaj, ako želite (centar za socijalni rad treba da vas o tome pita).
Ako ne želite, ili ne možete da prisustvuje sastanku, centar za socijalni rad treba da razgovara sa vama pre sastanka o vašem viđenju situacije i mogućih rešenja. Vaše mišljenje će biti saopšteno učesnicima sastanka.
Na sastanak mogu biti pozvani i predstavnici drugih ustanova i organizacija, uključujući i one koje vi predložite.

Šta je individualni plan mera zaštite i podrške

NOVO: Na sastanku grupe za koordinaciju i saradnju donosi se INDIVIDUALNI PLAN ZAŠTITE I PODRŠKE. Taj plan treba da vam pruži bezbednost, zaustavi nasilje, spreči da se nasilje desi ili ponovi, zaštiti vaša prava, obezbedi potrebnu podršku radi oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja (čl.31). U planu može biti predviđeno da se pokrene krivični, prekršajni postupak ili postupak za mere zaštite (čije trajanje može da bude do godinu dana i duže).
Plan sadrži konkretne mere, ko je zadužen za njihovo izvršenje i rokove. U planu je navedeno kako će se pratiti da li mere daju pozitivne rezultate.
Vi treba da se saglasite sa planom mera koje traže vaše učešće (ne sa merama koje državni organi donose po službenoj dužnosti da bi zaštitili vašu bezbednost, odnosno zaustavili učinioca nasilja).

Pravni postupci za zaštitu od nasilja