U prostorijama Media i reform centra održan je okrugli sto pod nazivom „Koliko vredi jedan poziv ako spašava život“, organizovan u okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“. Događaj je bio posvećen značaju SOS telefona kao jedne od ključnih usluga podrške ženama koje su izložene rodno zasnovanom nasilju, kao i jačanju multisektorske saradnje između institucija, organizacija civilnog društva i drugih relevantnih aktera.

Tokom okruglog stola predstavljeni su konkretni rezultati rada SOS telefona organizacije Osvit za 2025. godinu. U periodu od 1. januara do kraja novembra 2025. godine, SOS telefon je primio 639 poziva, dok je direktnu podršku zatražilo 107 korisnica. Među njima je bilo 23 Romkinje i 3 žene sa invaliditetom, što potvrđuje dostupnost i inkluzivnost ove usluge. Većina prijava dolazila je direktno od samih žena, dok je manji broj prijava stigao od članova porodice, prijatelja i komšija, što ukazuje na rast svesti zajednice o potrebi reagovanja na nasilje.

Putem SOS telefona pruženo je ukupno 589 usluga, koje su obuhvatale informisanje o pravima, zakonskim procedurama i mehanizmima zaštite, povezivanje sa nadležnim institucijama, individualno savetovanje, psihoterapijsku podršku, kao i pravno savetovanje i pomoć u pripremi podnesaka.

Posebno je istaknuta uloga konsultantkinje SOS telefona, koja je tokom cele godine pružala kontinuiranu podršku korisnicama. Njene aktivnosti uključivale su prijem poziva, identifikaciju potreba korisnica, osnovnu procenu bezbednosnog rizika i popunjavanje MARAK liste rizika za svaku korisnicu, izradu individualnih bezbednosnih planova, krizno savetovanje i kontinuirano praćenje slučajeva. Konsultantkinja je takođe informisala korisnice o zakonskim i institucionalnim pravima, posredovala u komunikaciji sa institucijama i povezivala ih sa relevantnim službama u situacijama akutnog nasilja. Ovakav pristup omogućio je ženama pravovremenu pomoć, osećaj sigurnosti i kontinuitet podrške, posebno Romkinjama, ženama iz osetljivih grupa i korisnicama koje su se prvi put obraćale za pomoć.

Predstavljeni podaci pokazali su da su najčešće prijavljeni oblici nasilja psihičko nasilje (73 korisnice), fizičko nasilje (28 korisnica) i ekonomsko nasilje (12 korisnica), dok su zabeleženi i pojedinačni slučajevi digitalnog nasilja i diskriminacije (po 1 slučaj). Ovi pokazatelji jasno potvrđuju potrebu za kontinuiranim, dostupnim i kvalitetnim servisima podrške ženama izloženim nasilju.

Okrugli sto okupio je predstavnike institucija, organizacija civilnog društva, stručnjake i aktiviste, koji su kroz otvoreni dijalog razmenili iskustva, ukazali na ključne izazove u sistemu zaštite i podelili primere dobre prakse u radu sa ženama i devojčicama koje su preživele nasilje. Učesnici su se saglasili da je kontinuirana komunikacija i saradnja svih sektora neophodna kako bi se unapredili mehanizmi podrške i obezbedila pravovremena i efikasna zaštita.

Na osnovu predstavljеnih rezultata rada SOS telefona i diskusije učesnika okruglog stola, zaključeno je da SOS telefoni predstavljaju nezamenjiv mehanizam prve linije zaštite žena izloženih rodno zasnovanom nasilju. Učesnici su se saglasili da je neophodno kontinuirano unapređivati sistem podrške kroz jačanje kapaciteta, saradnje i dostupnosti usluga.

U tom cilju, definisane su sledeće preporuke:

1. Obezbediti kontinuirano i održivo finansiranje SOS telefona, kako bi usluge podrške ženama bile dostupne bez prekida i u skladu sa realnim potrebama korisnica.
2. Jačati ulogu SOS telefona kao prve tačke kontakta, kroz njegovo sistemsko prepoznavanje i formalno uključivanje u lokalne i nacionalne mehanizme zaštite od nasilja.
3. Unaprediti multisektorsku saradnju između policije, centara za socijalni rad, zdravstvenih ustanova, pravosudnih organa i organizacija civilnog društva, uz jasno definisane protokole postupanja i razmenu informacija u skladu sa najboljim interesom žrtava.
4. Kontinuirano unapređivati znanja i veštine stručnih radnica i radnika, posebno onih koji dolaze u direktan kontakt sa ženama izloženim nasilju, kroz obuke o rodno zasnovanom nasilju, proceni rizika i radu sa osetljivim grupama.
5. Osnaživati žene da prepoznaju i prijave nasilje, kroz dostupne informacije, savetodavnu podršku i kampanje koje doprinose razbijanju stigme i straha od prijavljivanja.
6. Posebnu pažnju posvetiti ženama iz osetljivih i marginalizovanih grupa, uključujući Romkinje, žene sa invaliditetom i žene koje se prvi put obraćaju za pomoć, kroz prilagođene i dostupne servise podrške.
7. Unaprediti preventivne aktivnosti i javne kampanje, sa ciljem podizanja svesti građana i građanki o rodno zasnovanom nasilju, odgovornosti zajednice i dostupnim oblicima pomoći.

Zaključeno je da samo kroz kontinuiranu saradnju svih sektora, uz snažnu podršku civilnog društva, može biti izgrađen efikasan sistem zaštite koji ženama obezbeđuje sigurnost, podršku i ostvarivanje njihovih prava.

Rad SOS telefona i realizaciju okruglog stola podržala je Ekumenska inicijativa žena – EWI iz Hrvatske, u okviru projekta „Nisi sama“, koji je sufinansiran od strane Evropske unije. Organizatori su izrazili uverenje da su doprinosi svih učesnika dragoceni i da ovakvi susreti imaju ključnu ulogu u izgradnji društva koje ne toleriše nasilje i u kome je pomoć dostupna svakoj ženi kojoj je potrebna.