PREPOZNAJ NASILJE

ŠTA JE NASILJE NAD ŽENAMA?

Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Nasilnik može biti član porodice (muž, sin, otac, brat, ujak…) ili bilo koji poznati (prijatelj, poznanik, šef, kolega) ili nepoznati muškarac. Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nasilje nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe. Nasilje nad ženama je primer zloupotrebe moći jednog pola nad drugim. Nasilje nad ženama je tokom hiljada godina istorije podstaknuto od svake duštvene zajednice sve do danas.

ZAŠTO SE MUŠKO NASILJE DEŠAVA?

Obično svako društvo podstiče tezu da je porodica privatna stvar. Medjutim, ovim stavom se nasilje u porodici prećutkuje, i oni koji unutar porodice imaju manje moći, a to su žene i deca, onda gube mogućnost da imaju podršku da izadju iz nasilja. Muškarci su naučeni da dominiraju u porodici, a ponekad ili često to rade nasilno. Deca koja odrastaju u situaciji nasilja kasnije ne poznaju drugi način komunikacije. Nakon člana 164. u Krivičnom zakonu od 2002. po prvi put država objavljuje da nasilje u prodoci nije lična stvar člana porodice nego da je to društveno i državno pitanje. Dakle, da će država kažnjavati počinioce nasilja u porodici. Tako je u svim zemljama u Evropi, i u najvećem broju zemalja u svetu. Za sve zakone koji kažnjavaju nasilje u porodici i seksualno nasilje zaslužne su mnogobrojne aktivistkinje i feministkinje ženskog pokreta koje su se godinama zalagale da se takvi zakoni formulišu i usvoje u njihovim zemljama.

KOME SE TO DOGAÐA?

Statistike pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Medjunarodni ženski pokret je pokazao da je muško nasilje nad ženama globalna pojava, i da ima istu dinamiku u svim kulturama, samo što su neki oblici u odredjenim zajednicama različiti (spaljivanje žena, ubijanje žena zbog miraza, odsecanje klitorisa, kamenovanje žena, itd)

KO SU NASILNICI?

Statistike pokazuju da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti. Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni, pa se čestikaže: „U selu je med, a u kući jed“.

ZAŠTO ŽENA OSTAJE SA NASILNIKOM?

  • zato što je niko ne podržava
  • zato što joj niko ne veruje
  • zato što drugi traže krivicu u njoj
  • zato što zakonske procedure predugo traju
  • zato što ima strah od nasilnika
  • zato što nema dovoljno prihoda
  • zato što nema gde da ode
  • zato što ima decu
  • zato što se boji da će joj on uzeti decu
  • zato što se stidi onoga šta će ljudi misliti
  • zato što je emotivno zavisna od partnera
  • zato što brine o nasilniku
  • zato što veruje da će biti bolje

KAKO MUŠKARAC POSTIŽE DUGOTRAJNO NASILJE NAD ŽENAMA?

  • IZOLACIJA
    Muškarac koji je nasilan raznim metodama izoluje ženu od porodice, prijateljica, spoljnog sveta… Izolacija ima mnogo oblika: isključivanje telefona, zaključavanje žena, vređanje pred prijateljima, oduzimanje dokumenata…
  • MOMENTI „NEŽNOSTI“
    Muškarac koji zlostavlja ženu ima momente kada je ljubazan i nežan do sledećeg čina nasilja. Kupuje joj cveće, parfeme, izvodi u šetnju, deci kupuje poklone, da joj poljubac… Tim pozitivnim ponašanjem i obećanjima daje ženi nadu da će se promeniti. Tokom vremena ovi trenuci su sve ređi.
  • POTPUNA KONTROLA
    Cilj nasilnika je kontrola nad ženom. Nasilnik se najčešće postavlja kao vrhovni kontrolor koji odlučuje u svim situacijama kada se radi o ženinom životu. On odlučuje šta ona treba da radi, šta da govori, šta da misli, kada da telefonira, koliko novca joj je potrebno. Ona obično mora da mu polaže račun za sve što radi. Ovu kontrolu plasira kao njegovu ljubav i brigu za njom.
  • ZASTRAŠIVANJE
    Zatrašivanje je jedna od uspešnih tehnika kontrole. Nasilnik postiže kontrolu neprestanim zastrašivanjem: spaliću ti kosu, baciću te sa krova, isećiću te na komade, naći ću te kud god da odeš… Često se te pretnje odnose na decu ili na vama bliske osobe: roditelje ili sestre i braću.

ŠTA MOŽETE DA URADITE?

  • RAZGOVARAJTE SA NEKIM – IZADJITE IZ ĆUTANJA
    Recite prijateljici ili nekoj osobi u koju imate poverenja šta vam se dogodilo. Pričajte joj onoliko koliko možete i koliko god puta imate potrebu da joj to ispričate. Prepričavanje bolnog osećanja koje bismo radije zaboravile pomaže nam da povežemo izolovane dogaðaje u celovito iskustvo. Iskustva nasilja se ne zaboravljaju, ali njihova bolna dimenzija može da se umanji. Važno je da izadjemo iz ćutanja. Ćutanje nas neće spasiti, a nasilnik profitira na našem ćutanju, jer mu to daje slobodu da nastavi sa nasiljem
  • VERUJTE SEBI, VREDNUJTE SEBE – STAVITE SEBE U CENTAR SVETA
    Važno je da odlučite da verujete sebi i da vrednujete ogroman rad koji ste uložile u decu i porodicu. Do sada ste ulagale u druge, vreme je da počnete da ulažete u sebe. Vi ste sebi najvažnija. Nakon dugo godina života u nasilju obično nam je nisko samopouzdanje, iscrpljene smo i nemamo mnogo poverenja u sebe. Sve je to moguće izgraditi ponovo. Imamo puno puno primera žena koje su izašle iz nasilja. Verujte sebi.
  • VOLITE SEBE – BUDITE NEŽNI PREMA SEBI
    Ako trpite dugotrajno zlostavljanje i verujete da se on neće promeniti, verujte sebi. Vaše iskustvo o nasilju koje trpite je merodavnije nego bilo čiji saveti. Vi ste u pravu. Vrednujte svoje iskustvo. Ako ste shvatili da je trebalo iz nasilja izaći ranije, setite se da ste tada radili najbolje što ste mogli. Važno je da sada ne krenete da se kažnjavate zbog toga. Budite nežni prema sebi. Volite sebe.
  • DAJTE SEBI PROSTOR I VREME – NADJITE MREŽU PODRŠKE
    Nasilnik najčešće sistematski radi na izolaciji žena. Zato je važno da krenete da polako uspostalvjate odnose sa starim ili novim prjateljicama ili prijateljima. Dajte sebi prostor, odlučite da uradite nešto za sebe što volite, a što ne zavisi od drugih. Uzmite sebe sebi.
  • DONESITE ODLUKU
    Izlaženje iz situacije nasilje je dug proces sa radosnim krajem. On započinje odlukom i upornošću. Svaki mali korak koji ste uradili za sebe važan je za vaše samopouzdanje.
  • DOKUMENTUJTE SVOJE POVREDE – SKUPLJAJTE DOKAZE
    Idite kod lekara i uzmite potvrdu o povredama. Fotografišite povrede.
    Ako sa time ne uradite ništa konkretno odmah, imate dokaze za slučaj da nasilje prijavite kasnije.
  • PRIJAVITE POLICIJI
    Prijavite nasilje policiji. Vi ili vaša komšinica, drugarica, rodjaka ili SOS telefon. Postoje novi članovi Krivičnog zakona Republike Srbije koji kažnjavaju nasilje u porodici i silovanje u braku. Policija je dužna da reaguje po službenoj dužnosti – kada vi prijavite nasilje, oni treba da podnesu krivičnu prijavu. Tu prijavu, SUP dostavlja nadležnom tužilaštvu, a tužilaštvo onda odlučuje da li će nastaviti ili ne postupak. Važno je da imate dokaze o nasilju: lekarska uverenja o telesnim povredama, svedoke o dogadjaju, fotografije. Prijavljivanje može biti teška odluka jer se žene boje još većeg nasilja.

To je veliki korak, jer se muškarcu daje do znanja da ima neko moćniji od njega, i da je nasilje zločin.

RODNO ZASNOVANO NASILJE

Rodno zasnovano nasilje obuhvata širok spektar različitih formi ponašanja, bazirano na rodnom obeležju, usmereno prema ženama i devojčicama u različitim periodima njihovih života. Rodno zasnovano nasilje proizilazi iz neravnoteže moći između žena i muškaraca što dovodi do diskriminacije žena, kako unutar porodice tako i u okviru društva. Rodno zasnovano nasilje uslovljeno je društvenim kontekstom na više načina. Pre svega ono je determinisano strukturnim i kulturnim činiocima koji oblikuju rodne odnose u porodici, zajednici i društvu. Karakter rodnih odnosa, stepen i priroda rodnih nejednakosti, predstavljaju kontekst u kome se uspostavljaju intimni porodični i partnerski odnosi, utemeljeni na odgovarajućim odnosima moći i rodnim ulogama. Nasilje nad ženama u značajnoj meri narušava i onemogućava žene da uživaju svoja ljudska prava, posebno prava na: život, bezbednost, slobodu, zdravlje, dostojanstvo i fizički i psihički integritet.

Prema dostupnim podacima o kretanju i obeležjima nasilja u Republici Srbiji, u okviru nasilja u porodici i partnerskim odnosima, najčešće žrtve su osobe ženskog pola, različite životne dobi i porodičnog statusa, a najčešći počinioci su lica muškog pola – aktuelni i bivši bračni i/ili vanbračni partneri ili drugi muški članovi porodice. Rodno zasnovano nasilje dešava se u svim socioekonomskim grupama i gotovo svim kulturama. Međutim, treba istaći, da su većem riziku posebno izložene žene koje pripadaju već diskriminisanim grupama kao što su žene sa invaliditetom, devojčice/adolescentkinje, žene izbeglice, psihički izmenjene žene, žene smeštene u institucijama, žene na selu, žene drugačije seksualne orijentacije, žene sa HIV/AIDS-om, zavisnice i starije žene.

Rodno zasnovano nasilje ne ugrožava samo žene već predstavlja pretnju društvu kao celini, tako da zahteva odgovarajući odgovor, celovitu, kontinuiranu i blagovremenu intervenciju relevantnih aktera na svim nivoima (institucija, zajednica, država).

Na unapređenju rodne ravnopravnosti, a samim tim, i u borbi protiv rodno uslovljenog nasilja, organi Republike Srbije preuzeli su obavezu da realizuju sledeće:

  • jačanje kapaciteta ustanova i institucija koje se bave rodno zasnovanim nasiljem;

Šta je rodno zasnovano nasilje?

Prema čl. 3 (d) Istanbulske konvencije, „rodno zasnovano nasilјe nad ženama“ označava nasilјe, koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono, koje nesrazmerno pogađa žene.
Rodno zasnovano nasilјe obuhvata, ali nije ograničeno samo na:

  • nasilјe u porodici ili domaćinstvu, uklјučujući, između ostalog, fizičku i mentalnu agresiju, emocionalno i psihološko zlostavlјanje, silovanje i seksualno zlostavlјanje, incest, silovanje supružnika, stalnog ili povremenog partnera i nevenčanog supružnika, zločin počinjen u ime časti, genitalno sakaćenje i druge tradicionalne obrede koji ženama nanose štetu, kao što su prisilni brakovi;
  • nasilјe do kojeg dolazi u široj zajednici, uklјučujući silovanje, seksualno zlostavlјanje/iskorišćavanje, seksualno uznemiravanje i zastrašivanje na radnom mestu, u institucijama i sl., trgovinu ženama u svrhu seksualnog i ekonomskog iskorišćavanja i seksualnog turizma;
  • nasilјe koje počini ili toleriše država ili njeni službenici;
  • kršenje lјudskih prava žena u vreme oružanog sukoba, naročito otmice, nasilno preselјenje, sistemska silovanja, seksualno ropstvo, prisilne trudnoće i trgovina lјudima u svrhu seksualnog i ekonomskog iskorišćavanja.
  • „Nasilјe u porodici“ označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonomskog nasilјa do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li učinilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom.
  • „Nasilјe nad ženama“ označava kršenje lјudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlјa sva dela rodno zasnovanog nasilјa koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno, finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvolјno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu.
  • „Nasilje u porodici“, u smislu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.