Historijat ženskog romskog aktivizma na Balkanu

Počeci romskog aktivizma vezuju se za održavanje Prvog svjetskog kongresa Roma koji je realizovan 8. Aprila 1971. godine. Upravo održavanjem Prvog svjetkog romskog kongresa počinje i zvanično djelovanje romskog akivizma kojem je bio cilj „za Rome/ kinje sa Romima/ kinjama“. Još od tada postojale su i Romkinje koje su se bavile aktivizmom, a intenziviranje ženskog romskog pokreta na Balkanu desio se krajem 90-tih godina kada su formirane prve ženske romske organizacije.

Tokom 2000-tih ženski romski pokret u Bosni i Hercegovini postaje vidljiviji i masovniji te se tako formira Ženska romska mreža „Uspjeh“ koja okuplja većinu ženskih romskih organizacija. Zbog generalno loše slike i položaja Romkinja, Ženska romska mreža se fokusira na iznalaženje mehanizama za poboljšanje položaja Romkinja i činjenje vidljivijim njihovih problema i potreba kroz različite aktivnosti. Generalno, položaj Rokinja je i dalje loš, obrazovanost i zaposlenost su na vrlo niskom nivou, a stepen nasilja i diskriminacije i dalje je visok u romskim zajednicama, međutim u poređenju sa prethodnim periodom vidljiv je značajan pomak.

Romi/ kinje još od postojanja zvaničnih zapisa o Bosni i Hercegovini, pominajni kao dio njenog stanovništva. Tako, već 1866. godine pominje se broj od 9.965 Roma ili 1.1% stanovništva. Johann Roskiewicz je procjenio 1867. godine broj Roma u Bosni na 9.000 (1.2%) i u Hercegovini na 2.500 (1.1%), što u zbiru daje broj od 11.500 Roma. 1911. godine, Encyclopædia Britannica spominje 18.000 Roma u Bosni i Hercegovini (1.6%). Prema zvaničnom popisu stanovništva u Bosni i Hercegovini 1991. godine živjelo je oko 8.864 Roma/ kinja, dok je popis stanovništva iz 2013. godine pokazao da u Bosni i Hercegovni živi 12.583 Roma/ kinje.

Kada se sumiraju rezultati ženskog romskog aktivizma u Crnoj Gori, jasno je da ženski romski pokret u Crnoj Gori polako ali sigurno postaje realnost. Na Prvoj ženskoj konferenciji u Crnoj Gori „Dekada 2005 -2015“, koja je održana 25.-26. septembra 2008. godine u Nikšiću, učesnici i učesnice su diskutovali o statusu i potrebama romske žene u Crnoj Gori. Pored značajnih aktivnosti urađenih u periodu od početka sprovođenja Dekade, koje su napravile određene pomake, pogotovo u oblastima upisa djece u redovan školski sistem, prikupljanja baze podataka za potrebe Centara za socijalni rad, uključivanja pripadnika RAE populacije u programe aktivne politike zapošljavanja, medijskom predstavljanju i izradi lokalnih programa akcije za poboljšanje položaja pripadnika/ca RAE populacije, zaključeno je da na generalnom planu, tri godine nakon početka aktivnosti vezanih za Dekadu, još uvijek postoje mnogi nedostaci.

Kao i u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori RE su dio njenog stanovništva još od davnina, a prvo pominjanje Roma se vezuje još za period prije 5 vijekova kada su na područje Crne Gore došli kao robovi. Prema rezultatima popisa iz 2010. godine, 701 domicilnih Roma i Egipćana živi u Beranama. Tokom 1990-ih, u ovom gradu je živio veliki broj izbjeglica i interno raseljenih lica, od čega je oko 300 činila RE populacija, većinom interno raseljena lica koja su napustila teritoriju Kosova i Metohije u vrijeme NATO bombardovanja.

Autor teksta Jadranka Miličević

Počeci organizovanja Romkinja na našim prostorima

Prvi pisani tragovi o organizovanju Romkinja na ovim prostorima datiru još od 1920-tih, kada je u romskom naselju Čair ma’la u Nišu osnovano prvo neformalno žensko pevačko društvo. Članice, žene različite starosti, nastupale su u raznim gradovima tadašnje Jugoslavije pred romskom i neromskom publikom.

Iako ne postoje pisani tragovi koji to beleže, poznato je i da su Romkinje bile uključene u antifašističku borbu, kao i u antifašistički pokret žena (AFŽ).

Od 60-tih godina počinju da se organizuju folklorna romska udruženja širom Jugoslavije u kojima su i Romkinje bile aktivne, mada ni to nije zabeleženo. U folklornim udruženjima su muškarci bili javno istaknuti a žene su bile vidljive najviše kao plesačice, iako su imale veoma važnu ulogu i u organizacionim poslovima.

Tokom devedesetih godina u Srbiji, u periodu sukoba i stradanja, sveopšteg nacionalizma i mizoginije, počinje da se javlja nova snaga za ženski otpor. Ideja ženskih ljudskih prava je preko aktivistkinja u romskom, ženskom i omladinskim pokretima dobila novu dimenziju. Romski ženski aktivizam skrenuo je pažnju na marginalizovane grupe, kao i očiglednoj i svakodnevnoj diskriminaciji koju trpe pripadnice romskog naroda. Ovim se istovremeno u pojmovnik ljudskih prava kod nas uvodi i termin “dvostruka diskriminacija”.

Pojam dvostruke diskriminacije opisuje da su Romkinje diskriminisane zato što su žene kao i zbog pripadnosti manjinskoj, marginalizovanoj etničkoj grupi. Uskoro je postalo jasno da je potrebno ovaj termin zameniti pojmom “višestruka diskriminacije”, odnosno “intersekcionalnost”. Time se naglašava da se diskriminacija dešava i po još mnogim drugim osnovama, kao što su klasa, rod i seksualna orijentacija, religijsko opredeljenje, zdravstveno stanje, itd.

PLATFORMA MREŽE ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA, INICIJATIVA I NEZAVISNIH AKTIVISTKINJA ZA ZAŠTITU I AFIRMACIJU PRAVA ROMKINJA U SRBIJI – ROMSKA ŽENSKA MREŽA

Mreža ROMSKA ŽENSKA MREŽA (RŽM) je oblik dobrovoljnog udruživanja udruženja, inicijativa i pojedinki koje su dosadašnjim radom pokazale da poštuju principe rada Mreže i feminističku politiku.
Mrežu čine romske ženske organizacije iz Republike Srbije, romske organizacije koje realizuju ženske programe na teritoriji cele Republike Srbije, aktivistkinje koje rade na unapređenju romskog ženskog aktivizma, a u interesu Romkinja u Srbiji.
Stalan i neposredan rad sa različitim društvenim grupama nam omogućava da prepoznamo i razumemo probleme u ostvarivanju prava Romkinja i načine za njihovo prevazilaženje.
Želimo da ujedinjavanjem iskustava i znanja značajnije doprinesemo sistemskim i društvenim promenama koje su u najboljem interesu Romkinja.
Mreža je posvećena ostvarivanju prava garantovanih, Ustavom i zakonima Republike Srbije, Nacionalnim planom akcije za unapređenje položaja žena Republike Srbije i drugim nacionalnim strateškim dokumentima, ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja, kao i prava garantovanih CEDAW Konvencijom Ujedinjenih nacija.
Članice mreže smatraju da društveno uključivanje Romkinja u sve segmente društva ima izuzetan značaj za zajednicu koja misli o svojoj budućnosti i da ulaganje u žene predstavlja najsigurniju investiciju za razvoj demokratije. Zbog toga prioritetni zadatak našeg društva treba da bude unapređenje položaja žena-Romkinja, zasnovano na jasnoj i koherentnoj politici, međusektorskoj saradnji uz puno učešće Romkinja, organizacija građanskog društva, inicijativa i pojedinki.

Mreža okuplja organizacije koje se rukovode sledećim vrednostima i principima:

• Interes Romkinja;
• Feministički princip;
• Solidarnost;
• Odgovornost;
• Autonomnost;
• Komunikacija i saradnja;
• Održivost i društvena odgovornost.

Misija Mreže

Mi kao RŽM utičemo na ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava, unapređenje položaja i poboljšanje kvaliteta života Romkinja u Srbiji, poštujući princip solidarnosti i feminističkog delovanja.

Strateški pravci delovanja i strateški ciljevi Mreže su:
1. Jačanje kapaciteta mreže i njenih članica
1.1. Unapređenje znanja i veština članica Mreže neophodnih za uspešno funkcionisanje Mreže: bolju kordinaciju, organizacionu strukturu, veću transparenstnost i veštine PCM (upravljanja projektnim ciklusom).
1.2.Povećanje materijalnih i finansijskih resursa Mreže kroz učešće na različitim konkursima koje raspisuju donatori, kao i institucije na lokalnom i nacionalnom nivou putem partnerstava organizacija članica Mreže.

2. Osnaživanje Romkinja kroz edukaciju
2.1.Povećanje mogućnosti Romkinja da se uključe u društveni život na osnovu kapaciteta razvijenih kroz različite programe podrške kroz Mrežu.

3. Učešće u kreiranju javnih politika koje utiču na kvalitet života Romkinja
3.1. Povećan broj članica Mreže i drugih Romkinja koje učestvuju u monitoringu postojećih i kreiranju novih nacionalnih i pokrajinskih javnih politika i zakonskog okvira kroz radne grupe i druge mehanizme.
3.2. Povećano učešće Romkinja u svim telima na lokalnom nivou koja utiču na kreiranje i monitoring lokalnih razvojnih strategija.

4. Jačanje vidljivosti Mreže i njenih članica u javnosti i među institucijama
4.1. Unapređenje stepena vidljivosti Mreže i njenih članica pred društvenom zajednicom, institucijama, donatorima i putem razvijanja odnosa sa javnošću i partnerstva sa institucijama na međudržavnom, regionalnom, nacionalnom , pokrajinskom i lokalnom nivou.

Mreža će se svojim radom zalagati za:

• Ostvarivanje prava Romkinja;
• Povećanje socijalne uključenosti i razvijanje inkluzivnog društva;
• Smanjenje siromaštva Romkinja;
• Unapređivanje dostupnosti i kvaliteta formalnog i neformalnog obrazovanja i kulture;
• Unapređivanje dostupnosti i kvaliteta zaštite zdravlja, životne sredine i bezbednosti Romkinja;
• Zaštitu Romkinja i dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja;
• Veća izdvajanja, adekvatnije i transparentnije planiranje, raspodelu sredstava i trošenje javnog budžeta namenjenog unapređenju položaja Romkinja.

Regionalna konferencija „EKONOMSKA (NE)ZAVISNOST ROMKINJA: IZAZOVI I RANI UZROCI“

ROMKINJE U POKRETU ZA PRAVA ROMA
„U našem društvu postoje ljudi kao što smo Vi ili ja koji se svakoga dana suočavaju sa nepravdom samo zato što se razlikuju od većine. Razlikuju se jer imaju drugu boju kože, zato što su žene, veruju u drugog boga, ili su drugog seksualnog opredeljenja. Osloboditi se takve nepravde i nejednakosti jeste ono što je suština priče o jednakim mogućnostima“.

Fil Klements i Toni Spinks – govore kako da izađemo na kraj sa nepravdom u Vodiču za jednake mogućnosti.
Mi nismo samo ponosne pripadnice romskog naroda, već i radnice, aktivistkinje,stručnjakinje, domaćice, građanke ove zemlje i još mnogo toga! Ovo je načelo koje vodi članice Romske Ženske Mreže Srbije.

Borimo se za sistemska rešenja problema sa kojima se Romkinje suočavaju. Za ostvarivanje ženskih ljudskih prava. Za obrazovanje, rad, zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje. Unapređenje zdravstvene zaštite, protiv nasilja u porodici i trgovine ženama i decom. Zalažemo se za učešće Romkinja u javnom i privatnom životu, razvijanje kulture i još mnogo toga što čini temelj ljudskih prava i dostojanstva.

Prvi pisani tragovi o organizovanju Romkinja na ovim prostorima datiru još od 1920-tih u Nišu u kome je osnovano prvo neformalno žensko pevačko društvo. Tokom devedesetih godina u Srbiji, u periodu sukoba i stradanja, Romski ženski aktivizam skrenuo je pažnju na marginalizovane grupe, kao i očiglednoj i svakodnevnoj diskriminaciji koju trpe pripadnice romskog naroda. Ovim se istovremeno u pojmovnik ljudskih prava kod nas uvodi i termin „dvostruka diskriminacija“.

Iako ideja o umrežavanju postoji od kraja 90-tih godina, naše prvo okuplljanje kao Mreža se dogodilo 2. i 3. decembra 2004. Tada je, u organizaciji Romskog ženskog centra Bibija u Beogradu, održan osnivački sastanak Romske ženske mreže. 14 aktivistkinja romskih ženskih i romskih organizacija, koje imaju ženske programe, izradile su okviran strateški plan za rad Mreže i načine za međusobnu podršku u uključivanju Romkinja u Dekadu inkluzije Roma.

Danas Mreža broji 25 organizacija i inicijativa koje deluju na čitavoj teritoriji Srbije. Broj stalno raste sa novim aktivistkinjama koje nam se priključuju u zalaganju da se rodne i manjinske teme, kao i njihovo prožimanje, nađu na političkoj agendi Srbije.
„Veoma je teško Romkinjama da budu zaposlene i društveno angažovane. Najpre nailaze na osude u svom okruženju, a posle ih osude dočekaju u samoj lokalnoj zajednici.

Za postizanje pozitivnih rezultata u obrazovanju i primeni afirmativnih mera u Dekadi 205-15 u okviru kojih je upisano ukupno 2.694 srednjoškolca i 1.692 studenta, na lokalnom nivou veliki doprinos dale su upravo ženske romske organiacije . Međutim, primeri odustajanja romske dece od školovanja veoma su česti. U ,,ženskom slučaju“ oni su dodatno opterećeni tradicionalnim položajem ženske dece u patrijarhalnim porodicama Mnogo bolјe rezultate daje angažovanje romskih pedagoških asistentkinja i asistenata. Do sada je angažovano njih 178, veliki procenat su Romkinja a pružaju podršku za oko 3.500 romske dece, od kojih su 1.500 učenice koje redovno pohađaju osnovnu školu.

Deceniji uklјučivanja Roma najviše je postignuto u oblasti zdravstvene zaštite. Do sada je u 59 gradova u Srbiji angažovano je 75 zdravstvenih medijatorki, a one pomažu romskoj populaciji u domovima zdravlјa. Takođe, projektima Ministarstva zdravlјa do sada je ostvareno zdravstveno osiguranje za 2.564 osobe, vakcinisano je 3.936 dece, obavlјeno je 2.318 sistematskih pregleda i 272 mamografije, a 6.345 Roma i Romkinja je izabralo lekara. Kontrolisano je zdravlјe 1.087 trudnica.

Prerana udaja kao jedan od najozbilјnijih vidova kršenja reproduktivnih prava dovela je do toga da je u Srbiji najmanje jedna trećina Romkinja starosti od 15–19 godina već imala porođaj, dok je oko četiri procenta njih rodilo živorođeno dete pre svoje 15. godine. Rana udaja i rađanje dece su istovremeno i trenutak prekida školovanja. Veliki doprinos rešavanju ovog problema dale su organizacije Romske ženske mreže – Ženski prostor, Osvit, Bibija, Udruženje romkinja Novi Bečej, Romani Cikna… kroz istraživanja na terenu u romskim mahalama, objavlјivanje brošura i kreiranje sistemskog rešenja ovog problema, osnivanjem lokalnih mehanizama za prevenciju ranih dečijih brakova sastavlјenih od predstavnika svi nadležnih ustanova i institucija na lokalnom nivou , pozitivan primer Aleksinac.

Mada su istraživanja o rasprostranjenosti nasilјa nad Romkinjama veoma retka, prema nekim anketama, 75 odsto Romkinja u Srbiji su u nekom periodu života bile žrtve nasilјa. One retko traže medicinsku pomoć zbog povreda, retko procesuiraju slučaj nasilja ili odustaju od pokrenutih krivičnih prijava, jer su ekonomski zavisne od nasilnika. To je rezultat specifičnog odnosa prema muškim članovima porodice, ali i prema društvenim institucijama od kojih mnoge Romkinje ne očekuju pomoć, nemaju poverenja u njih ili prolaze kroz dodatnu viktimizaciju. U cilju sprečavanja nasilja u romskim porodicama i partnerskim odnosima Osvit je osnovao prvi SOS telefon na romskom i srpskom jeziku u Evropi. U cilju prevencije dodatne viktimizacije kroz institucije za obuku zaposlenih u nadležnim ustanovama i institucijama za zaštitu od nasilja kreiran je i akreditovan program kod RZZSZ “ Podrška unapređenju položaja Romkinja“ – prvi u Srbiji. Od 27 SOS telefona u Srbiji među prvim licenciranim – do sada je 6 licenciranih su dva kojim koordiniraju specijalizovane romske ženske organizacije Osvit i Udruženje Romkinja Novi Bečej. U toku je uz podršku SWISS PRO-a, otvaranje SOS telefona na romskom i srpskom jeziku u Prokuplju, kojim će koordinirati Osvit . Uspele smo da i na drugim SOS telefonima u Srbiji budu angažovane konsultantkinje romske nacionalnosti, koje će ovu uslugu ućiniti dostupnijom Romkinjama.

Nizak nivo obrazovanja i diskriminatorski odnos poslodavaca najviše doprinose nepovolјnom položaju većine Roma, a pogotovo Romkinja, na tržištu rada. Siva ekonomija je zato glavni način njihovog preživlјavanja. Nacionalna služba zapošlјavanja obezbeđuje sredstva za pokretanje malih biznisa i samozapošlјavanje, a predviđeni su i dodatni bodovi za pripadnike romske zajednice. Pitanje je ipak koliko su takvi podsticaji realni. Većina Roma nema prethodna znanja i veštine za vođenje sopstvenih poslova i bez odgovarajuće su stručne spreme. Pored toga, rano odustajanje od obrazovanja dovodi Rome u poziciju nekonkurentnosti na tržištu rada.

Zbog toga u okviru projektnih aktivnosti radimo na podizanju kapaciteta i znanja Roma/kinja kroz obuke za pisanje biznis planova, aktivno traženje posla, prekvalifikacije i dokvalifikacije. Naše članice Mreže su i članice radnih tela Vlade RS i Ministarstava za kreiranje pozitivnih politika, nacionalnih i lokalnih dokumenata u kojima će biti predviđene mere i aktivnosti za unapređenje položaja Roma/kinja.

Kampanja Mesec romskog ženskog aktivizma, koja traje od 8. marta – Međunarodnog dana žena do 8. aprila – Međunarodnog dana Roma i Romkinja, povod je da se aktivistkinje Romske ženske mreže obraćaju javnosti i predstavnicima/ama vlasti i skrenu pažnju na svoj položaj u Republici Srbiji, kroz čitav niz manifestacija i aktivnosti širom zemlje.

Naše članice na međunarodnim, regionalnim, nacionalnim i lokalnim konferencijama u- Istanbulu, Kijevu, Sarajevu… predstavljaju položaj Romkinja, probleme u ostvarivanju njihovih zakonima zagarantovanih prava i putem preporuka nude rešenja za prevazilaženje istih. Bibij je nosilac aktivnosti za pisanje Alternativnog izveštaja za CEDAW i GREVIO Koitete, ali i u okviru drugih Alternativnih izveštaja, naše članice učestvuju u njihovoj izradi i izveštavamo o položaju Romkinja. Nakon dobijenih preporuka , pratimo primenu istih.

Javna politika za unapređenje položaja romske zajednice u Srbiji prepoznatlјiva je po: deklarativnom zalaganju za rešavanje problema, po neujednačenom odnosu lokalnih zajednica, primeri su pedagoški asistenti/kinje, lokalni koordinatori za romska pitanja, zdravstvene medijatorke, stažisti/kinje u državnim ustanovama i institucijama. Romsko pitanje prepoznatljivo je po preteranom oslanjanju na donatorska sredstva i po odsustvu rodne dimenzije u rešavanju problema. Privodeći kraju Deceniju Roma uz saznanje o nepostojanju svesti o važnosti efikasne javne politike, romski civilni sektor se zalažio za redefinisanje pojedinačnih i sporadičnih akcija i za uvođenje celovitog pristupa rešavanju problema kroz Dekadu 2016 -25.

Mi imamo kapaciteta, znanja, ekspertiza i nudimo partnerstvo državi i lokalnim samoupravama , da zajedno odgovorno radimo na unapređenju položaja Roma i Romkinja u Srbiji.

• ŽENSKI PROSTOR, NIŠ
• CENTAR ZA PRAVA ROMKINJA, NIŠ
• UDRUŽENJE TERNIPE, PIROT
• ROMSKE ŽENSKE INICIJATIVE U KRAGUJEVCU
• UDRUŽENJE ROMKINJA OSVIT, Niš
• KULTURNO PROSVETNO DRUŠTVO ROMA ROMANO SUNO, DERONJE
• UDRUŽENJE ROMKINJA SASTIPE IZ VRANJA
• ROMSKI ŽENSKI CENTAR BIBIJA, BEOGRAD
• INICIJATIVA ROMKINJA, LJUBOVIJA
• INICIJATIVA ROMKINJA U SREMU
• AKTIVISTKINJE CENTRA ZA RAZVOJ OTVORENOG DRUŠTVA AGORA, BELA PALANKA
• UDRUŽENJE ROMKINJA NADA, ALEKSINAC
• UDRUŽENJE ROMKINJA AMARILIS, NOVI SAD
• INICIJATIVA ROMKINJA IZ BABUŠNICE
• INICIJATIVA ROMKINJA IZ DIMITROVGRADA
• UDRUŽENJE ROMA DANICA, PANČEVO
• INICIJATIVA ROMSKIH STUDENTKINJA
• INICIJATIVA ROMKINJA, PROKUPLJE
• CENTAR ZA RAZVOJ ROMSKE ZAJEDNICE AMARO DROM, SMEDEREVSKA PALANKA
• Inicijativa Romkinja – Lebane
• LESKOVAČKE ROMKINJE LE-RO
• ROMKINJE SA SELA, PIROT
• ROMSKI ŽENSKI CENTAR RROMNJAKO ILO, ZRENJANIN
• Romski Centar za žene i decu – DAJE, Beograd
• ŽENSKI ROMSKI CENTAR – VELIKI CRLJENI
• INICIJATIVA ROMKINJA – BUJANOVAC
• ROMANI CIKNA – KRUŠEVAC
• ISTRAŽIVAČI ROMI – ŽABALJ
• INICIJATIVA ROMKINJA – PIROT
• UDRUŽENJE ROMA NOVI BEČEJ
• Udruženje ROMSKA SNAGA iz Ilandže
• SREĆAN NAM 8. MART- MEĐUNARODNI DAN ŽENA
• DOBRODOŠLI!

Romska Ženska Mreža Srbije ima razvijenu strukturu i svoje ciljeve i misiju ostvaruje preko tematskih odbora za :

• Obrazovanje
• Zapošljavanje i socijalnu zaštitu
• Zdravstvenu zaštitu
• Političku participaciju
• Borbu protiv nailja nad ženama i devojčicama u okviru kojeg radimo na prevenciji ranih -dečijih brakova

Naše članice su deo radnih grupa za izradu nacionalnih i lokalnih dokumenat za unapređenje položaja Roma i Romkinja i rodne ravnopravnosti
Kontinuirano svake godine radimo monitoring nacionalnih i lokalnih politika koje se odnose na žene, Romkinje i dajemo preporuke za njihovo unapređenje.

Imamo akreditovan program kod RZZS-a „Podrška unapređenju položaja Romkinja“ za obuku profesionalaca ( CSR, PU, OJT, DZ, NVO, Obrazovne ustanove…). Do sada realizovana 10 seminara u 10 gradova Srbije i obućeno je 300 profesionalaca.

Imamo 3 SOS telefona kojim koordiniraju specijalizovane romske ženske organizacije. Od 6. licenciranih SOS telefona , 2. su naša , Osvit i UR Novi Bečej, lobirale smo da i na drugim SOS telefonima budu angžovane su Romkinje kao konsultantkinje .

Dokumenta